Self Empathy

Self empatija je sposobnost osobe da razume i prihvati sebe na kognitivnom nivou, da dozvoli sebi uživljavanje u emocionalna iskustva koja doživljava i da se ponaša u skladu sa trenuntim emocijama a ne da ih potiskuje ili poriče.  Kao što je prema Šeferovoj definici empatije “unutrašnji doživljaj deljenja i razumevanja trenutnog psiholog stanja druge osobe” (Schafer, 1959), tako je self empatija unutrašnje uživljavanje u spostveno psihološko, emocionalo i kongitivno stanje.  Unutar Vekslerovog rečnika ne postoji definicija pojma self empatije, što nam govori da trenutno ispitujemo nov koncept i pronalazimo koji su sastavni delovi istog. 

Iz dobijenih rezultata saznali smo da se self empatija sastoji od sledeća tri faktora koja će biti detaljno objašnjena zbog čega su baš oni sastavi delovi self empatije:

Samokriticizam je definisan preko kognitivnog, emocionalnog i bihejvioralnog kritikovanje sebe, grubosti i netolerancije na svoje sopstvene nedostatke ili neuspehe koji su za osobu važni. Kognitivni aspekt (Kada prolazim kroz težak period, prisećam se svega što sam ikada uradio pogrešno) se odnosi na poruke koje osoba sebi upućuje tokom perioda koji je za individuu težak. Ispitanici koji su odgovorili da se u potpunosti slažu (4), imali bi niske skorove na self empatiji. Emotivni aspekt samokriticizma (Lako postanem ljut i besan na sebe kada ne ostvarim ono što sam hteo) ukazuje nam koje emocije se javljaju kod ispitanika kada ne ispuni očekivanja koja je prvobitno postavio za sebe, koja je očekivao da će ispuniti. Ispitanici koji su na ovu tvrdnju odgvorili da se u potpunosti ne slažu (1), imaju visok nivo self empatije. Ova tvrdnja može predstavljati dobar pokazatelj zašto smatramo da adaptivan perfekcionizam objašnjava dodatan opseg self empatije. Iz gore navedene tvrdnje mi izvodimo zaključak da ispitanik nije ni ljut ni besan na sebe kada ne ostvari svoja očekivanja, ali ne znamo da li ga neuspeh motiviše da nastavi sa ličnim rastom i razvojem ili ga neuspeh hendikepira ili je reč o nerealističnim ciljevima koje ispitanik ima za sebe. Ubacivanjem adaptivnog perfekcionizma u narednoj studiji pretpostavljamo da ćemo dobiti uvid u širi spektar self empatije.  Dalje, bihejvioralni aspekt samokritcizma (Dešava mi se da se ophodim prema sebi kao prema neprijatelju) nam govori o ponašanjima koje individua manifestuje premi sebi. Ispitanik koji je naveo da se u potpunosti slaže sa ovom tvrdnjom (4), ima niske skorove na self empatiji. 

Dozvolite sebi da budete okej prema sebi